Stručni ispit za Bezbednost i Zdravlje na Radu (BZR): Vaš put ka perspektivnoj karijeri

U današnjem poslovnom okruženju, sve veći značaj pridaje se bezbednosti i zdravlju na radnom mestu. Ova oblast, nekada zapostavljena, danas se vraća "na velika vrata" i postaje izuzetno traženo i perspektivno zanimanje. Mnogi se pitaju kako ući u ovu privlačnu branšu, a ključni korak je polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces pripreme, sam ispit, iskustva onih koji su ga polagali, kao i realne perspektive posle sticanja ovog važnog zvanja.

Ko može da polaže stručni ispit za BZR?

Jedno od najčešćih pitanja je ko ima pravo da polaže ovaj ispit. Prema važećim propisima, za polaganje stručnog ispita o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ne postoje stroge obrazovne prepreke. Ispit može da polaže svako, bez obzira na prethodnu stručnu spremu. Ovo je omogućilo da se u ovu oblast uključe ljudi različitih profila - od onih sa srednjom školom, preko zaposlenih u domu zdravlja koji su polagali stručni ispit, do profesora tehničkog obrazovanja koji rade u velikim fabrikama. Međutim, važno je napomenuti da za rad u specijalizovanim agencijama za bezbednost i zdravlje na radu često bude prednost imati visoko obrazovanje iz tehničko-tehnoloških ili medicinskih oblasti. Takođe, postoje naznake da bi novi zakon mogao da donese izmene i da će možda biti strožiji uslovi, ali trenutno stanje omogućava širok pristup.

Zašto je ova oblast perspektivna?

Kako je jedan od ispitanika rekao: "To je jedan od poslova koji je bio neopravdano zapostavljen kod nas, sada se ponovo vraća u igru na velika vrata." Zaista, svesnost o značaju bezbednog radnog okruženja raste kako kod poslodavaca, tako i na zakonodavnom nivou. Bezbednost i zdravlje na radu postaju sastavni deo korporativne kulture svake ozbiljnije firme. Potražnja za stručnjacima je velika, a ponuda još uvek nedovoljna. Mnogi koji su položili ispit ističu da se "razbijaju" od posla, posebno ako rade kao konsultanti ili za agencije, obilazeći razne firme i terene. Plate mogu biti vrlo atraktivne, posebno u stranim kompanijama i za iskusne menadžere bezbednosti, gde se kreću i do nekoliko hiljada evra. Iako početnici ne treba da očekuju spektakularne sume odmah, posao je stabilan, odgovoran i sa jasnim putem napredovanja kroz dodatno usavršavanje i sticanje iskustva.

Kako izgleda proces prijave i polaganja?

Polaganje se obavlja u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu u Beogradu. Termini se određuju redom po prijavi, a obično se organizuje nekoliko puta godišnje (npr. u februaru, maju/junu, septembru/oktobru). Nakon što pošaljete prijavu, treba da sačekate poziv, koji obično stiže pismom na kućnu adresu oko dve nedelje pre samog polaganja, iako se čekanje može otegnuti i do mesec-dva, zavisno od broja prijavljenih. Troškovi polaganja se sastoje od takse i naknade za sam ispit, čija se visina može proveriti na sajtu Ministarstva.

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit je obiman i zahteva temeljnu pripremu. Traje celog dana (oko 6 sati) i sastoji se iz nekoliko delova:

1. Opšti deo (Medjunarodni i domaći propisi): Usmeno ispitivanje. Izvlačite papirić sa tri pitanja. Ovo obuhvata Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, medjunarodne konvencije (npr. Rim, Mastriht), Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti i slično. Ispitivači su obično korektni i spremni da pomognu ako zapnete.
2. Pismeni deo i procena rizika: Nakon uspešnog prvog dela, dobijate radno mesto za koje treba da napravite akt o proceni rizika. Imate dva sata vremena. Dozvoljeno je korišćenje liste opasnosti i štetnosti i metode procene rizika (npr. Kinney metoda) koju donesete sa sobom. Literatura više nije dozvoljena, što znači da morate dobro da poznajete strukturu akta i da možete da opisete tehnološki proces, identifikujete opasnosti i predložite mere zaštite. Ovo je deo gde mnogi kandidati dožive "blokadu", pa je preporuka da unapred pripremite nekoliko primera procena za različita zanimanja.
3. Usmeni deo - Procena rizika: Branite svoj pismeni rad i odgovarate na pitanja vezana za Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu. Ovo je kritična tačka. Morate detaljno znati ceo pravilnik.
4. Usmeni deo - Pravilnici (posebne mere zaštite): Najteži deo ispita za mnoge kandidate. Izvlačite papirić sa pitanjima iz tri različita pravilnika (npr. o električnoj energiji, gradjevinskim radovima, buci i vibraciji, prvoj pomoći, rukovanju teretima itd.). Ispitivači su stroži i traže konkretne odgovore, brojke, nabrajanja i definicije. Ne dozvoljavaju opširno "pričanje o temi", već tačno znanje. Često postavljaju i dodatna podpitanja iz drugih pravilnika kako bi proverili širinu vašeg znanja.

Procenjuje se da oko trećina prijavljenih kandidata položi ispit, a najveći broj pada upravo na delovima koji se tiču pravilnika i procene rizika.

Kako se pravilno pripremiti? Saveti i iskustva

Priprema za ispit zahteva ozbiljan angažman i sistematičnost. Evo nekoliko ključnih saveta koji se provlače kroz iskustva stotinama kandidata:

• Ne oslanjajte se isključivo na jednu skriptu. Iako postoje dobre skripte koje se mogu kupiti preko interneta (cena oko 2000 dinara), one često nisu ažurirane i ne pokrivaju sva moguća pitanja. Ispitivači su svesni da kandidati uče iz skripti i namerno mogu postaviti pitanja van njih. Osnova su vam zvanični propisi.
• Obavezno pročitajte sve relevantne pravilnike i zakone. Lista literature nalazi se u Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita. Skidajte ih sa sajta Ministarstva. Fokusirajte se na: Zakon o BZR, Zakon o radu, Pravilnik o proceni rizika, Pravilnik o bezbednosti mašina (i priloge!), Pravilnik o električnim postrojenjima, Pravilnik o gradjevinskim radovima, Pravilnik o buci i vibraciji, itd. Novijim pravilnikom su izbačeni neki stari (npr. o šumarstvu), a dodati novi (npr. o zaštiti trudnica i mladih).
• Idite na konsultacije ili pripremnu nastavu. Mnogi kandidati koji su položili ističu da im je odlazak na pripremnu nastavu (koju organizuju nekadašnji članovi komisije ili specijalizovane firme kao što je Tehpro) bio od velike pomoći. Tamo se dobije uvid u formu ispita, naglase se najbitnije stavke i pojasne nejasne termini. Ipak, ovo nije obavezno - mnogi su položili i samostalnim učenjem.
• Vezbajte pisanje akta o proceni rizika. Uzmete neko radno mesto (vodoinstalater, automehaničar, magacioner, konobar) i detaljno napišite procenu. Koristite neku od poznatih metoda (Kinney, matrica 5x5). Vežbajte opis tehnološkog procesa i identifikaciju svih opasnosti. Ovo će vam uštedeti dragoceno vreme na ispitu i smanjiti nervozu.
• Učite napamet, ali i razumevanjem. Za deo sa pravilnicima morate znati brojke (npr. granične vrednosti za buku - 85 dB, za vibracije ruku - 5 m/s²), nabrajanja (šta sadrži prijava gradilišta, koje su vrste skela) i definicije. Pravilnik o proceni rizika morate znati "od reči do reči".
• Budite psihički spremni. Ispt je maraton. Budite smireni, koncentrisani i pripremljeni da provedete ceo dan u ministarstvu. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da povežete sa nečim što znate. Ispitivači će videti da ste učili i pokušaće da vam pomognu ako zapnete, ali neće tolerisati potpuno neznanje.

Šta vas čeka posle položenog ispita? Licenca i zapošljavanje

Nakon što položite ispit, dobijate uverenje o položenom stručnom ispitu koje vas kvalifikuje za rad kao lice za bezbednost i zdravlje na radu. Možete biti zaposleni u jednoj firmi (npr. u fabrici, domu zdravlja, opštini) ili raditi kao fizicko lice konsultant za više firmi.

Za rad u agenciji za BZR potrebna je licenca. Uslovi za licencu mogu da uključuju određeno radno iskustvo (npr. 2-3 godine) i/ili odgovarajuće visoko obrazovanje. Licenca se plaća i obnavlja na određeni period, a za njeno održavanje se obično traže bodovi stečeni kroz seminare i edukacije. Ovo je važno imati na umu za dugoročnu karijernu strategiju.

Što se tiče zapošljavanja, situacija je promenljiva. Ima posla, ali nađite ga zavisi od veština, preporuka, geografske lokacije i, da budemo iskreni, i poznanstava. Neki počinju sa skromnijim platama u državnim ustanovama, drugi odmah ulaze u agencije ili strane firme sa boljim uslovima. Ključ je u kontinuiranom usavršavanju i sticanju praktičnog iskustva. Posao nije fizički naporan, ali je odgovoran i zahteva organizaciju, redovne obilaske terena, prisustvovanje seminarima i kontinuirano praćenje promena u zakonodavstvu.

Zaključak: Da li vredi uložiti trud?

Apsolutno da. Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva vreme, upornost i posvećenost. Međutim, nagrada je vredna truda. Stičete zvanje u oblasti koja je u stalnom porastu značaja, sa jasnom društvenom koristi - čuvanje života i zdravlja ljudi na radnom mestu. Karijerni put je otvoren i raznovrstan, od rada u proizvodnji, preko konsaltinga, do menadžerskih pozicija u multinacionalnim kompanijama.

Kao što je jedan od ispitanika rekao: "Narednih godina će to biti jako perspektivno, traženo i plaćeno zanimanje." Ako ste spremni da se posvetite učenju i da prihvatite odgovornost, ova oblast može da vam pruži stabilnu, cenjenu i ispunjavajuću profesionalnu budućnost. Započnite pripremu danas, pažljivo prođite kroz propise, poslušajte savete onih koji su već prošli taj put - i uspećete.